UTORAK, 17. APRIL U 19.00

GALERIJA SKC

Izložba meksičkih  umetnika „Grafičke vizije 5“ je novi segment Projekta kontinuirane međunarodne saradnje mr Leposave Milošević Sibinović, koji je u prethodnim istoimenim izložbama 1, 2, 3 i 4 imao znatnog odjeka u stručnoj i široj kulturnoj javnosti. Radovi  su nastali u Meksiku, zemlji bogate likovne tradicije, realizovani u različitim tehnikama u Ateljeu za istraživanja i produkciju grafike „Karlos Olačea“ (Carlos Olachea), osnovanog 1984. godine koji radi u okviru Fakulteta za likovnu umetnost i dizajn Nacionalnog univerziteta i dvovekovne Nacionalne akademije „San Karlos“.  Atelje podržava istraživanje, otvara nove umetničke mogućnosti u domenu savremene grafike, katalogizuje, čuva i promoviše  urađene radove, ostvaruje profesionalnu saradnju sa obrazovnim ustanovama, muzejima, kulturnim centrima, učestvuje na konkursima i bijenalima u zemlji i inostranstvu. Pet autora predstavljenih  na izložbi sa 31 delom imaju solidno umetničko obrazovanje, uspešnu karijeru, rođeni su i žive u Meksiku, učesnici su brojnih bijenala i radionica, dobitnici nagrada i priznanja. Njihovi radovi su odraz meksičkog podneblja, povezuju bogatu tradiciju sa savremenim likovnim izrazom, imaju prepoznatljiv rukopis, izuzetno vladaju grafičkim tehnikama.                              
Monika Gutieres Martines (Mónica Gutiérrez Martínez) senkama označava nesvesno i otuđeno u samoj ličnosti i okruženju.  Likovno ih materijalizuje  uvrnutim figurama čudovišta, dotrajalih tela  koja se kreću u senovitim prostorima i spajaju sa podlogom. Gama sivih i linije promenljive  debljine koje ostavlja litografska olovka doprinose utisku organske teksture izopačenih i agresivnih figura.                                                                                                                          Eneida Ernandes Dominges (Eneida Hernández Domínguez) oblikuje organske  i geometrijske forme, apstraktni svet arhetipa ženskog principa stvaranja kao što su: voda, zmija, tkanje, zemlja, mesečeve mene i morske školjke. U grafičkom procesu  između ostalog koristi štamparske intervencije, isecajući i povezujući ih poput kolaža. Takođe koristi module za varijacije na istoj poziciji pomoću različitih boja. Time obogaćuje kompoziciju i iluziju nađenih dualiteta.
Itsel Kasimiro Krus (Itzel Casimiro Cruz) serijom “Intimni objekti“ iznosi duboko lični odnos  i poredak. Na svakoj grafici kompozicija uključuje fioke i satove kao ulaz u realno nepostojeći svet zbog promenjene logike i fragmentacije objekata. Mada su objekti prepoznatljive forme (pokazivači vremena, ribe, kavezi, zupčanici, pisaća mašina) izmenom relacija dobijaju nova značenja u neograničenom polju mašte i pravo autora na sasvim intimnu logiku.
Dijana Morales Galisia (Diana Morales Galicia) teži predstavljanju urbanog preko crteža i grafike. Linijom kao glavnim izražajnim elementom postiže igru planova.  Dinamika u kompozicije ostvaruje uz privilegiju transparentnosti i svetlosti koja izbija iz tame. Likovno prvo osvaja prostor a onda ga oslobađa. Urbani ambijent bez prisustva ljudi, prostudiranih delova i celine, raščlanjen i sklopljen  sadrži dozu teskobe i složenosti.
Marta Munjos Aristisabal (Martha Muñoz Aristizabal), osetljiva na razgradnju  zemlje koja pati od neumerenosti radove zasniva na ponavljanju elemenata u omeđenoj površini. U okviru dvodimenzionalnog ne vezuje se za egzaktno ponavljanje  jedne matrice. Različitim omeđenjem  površine vizuelnog narativa prikazuje da se masa drugačije raspoređuje na istom mestu. Estetsko iskustvo pomaže upoznavanju mogućnosti našeg suživota na konkretnoj teritoriji. Martine dvodimenzionalne grafičke zastave imaju koncept umnoženih originala.

SREDA, 11. APRIL U 19.00

GALERIJA SKC NOVI BEOGRAD

Izložba studenata FPU – Odsekkeramika: Gorana Stojkov,
Andrej Ostroški, Jovana Ćulibrk, Sara Nikoliš, Jana Ranković, Jovan Matić, Tijana Božić
Projektom „Klasa“ predstavljaju se na grupnoj izložbi studenti završne godine osnovnih studija Odseka keramika, Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, klasa Lane Tikveša. Za svoje studente, Lana navodi: „Trenutno je na završnoj godini Odseka keramika, veoma kvalitetna i posvećena generacija od sedam studenata čiji razvoj pratim kao predmetni nastavnik na predmetu unikatna keramika od samog početka njihovog školovanja. Osim kvaliteta, ovu generaciju odlikuje i veoma različita i autentična poetika kojima pristupaju školskim zadacima i čiji se razvoj i sazrevanje može pratiti kroz projekte od druge do četvrte godine, širok spektar interesovanja i različitih rešenja kojima odgovaraju na iste teme u okviru programa na odseku.
Skulpture, zidni panoi i posude kao i jedan broj crteža i fotografija koji na najbolji način predstavljaju svakog studenta, činiće postavku kroz koju se može pratiti razvoj individualnog izraza i pristupa svakog od njih što će takođe biti zanimljiv uvid u program Odseka keramike i predmeta unikatna keramika.“

UTORAK, 24. APRIL U 19.00

GALERIJA SKC NOVI BEOGRAD

Projekat Bijenale mozaika jeste izložba koja  podstiče  novu umetničku produkciju, a podrazumeva dela u rasponu od akademskog izraza do inovativnih tendencija koje ne odstupaju znatno  od tradicionalnog pristupa. Bijenale je svakako i podsticaj za unapređenje ove vrste umetničkog stvaralaštva i približavanje njegovog sadržaja publici kao i  razvoju umetničkog ukusa. Ovo je već tradicionalna manifestacija i jedna od najvećih u regionu koja promoviše mozaik  kao jednu od najlepših i najzahtevnijih klasičnih slikarskih tehnika. Pored  velikog broja  umetnika koji su se dokazali u ovoj tehnici, priliku da pokažu javnosti svoj dar, imaju i studenti  koji zidno slikarstvo izučavaju na umetničkim akademijama u Beogradu, Nišu i Kragujevcu. Uloga Bijenala je ne samo u predstavljanju umetnika - mozaičara već ujedno i pohvala ljudima koji na ovim akademijama upućuju studente u tajne  tehnike mozaika, a kroz javnu prezentaciju šire se i mogućn

osti za njegovu  primenu.
Bijenale mozaika je dvogodišnji presek mozaičkog stvaralaštva, a umetnici se motivisano spremaju za ovu izložbu. Svaki mozaik nosi  rukopis, tj. lični pečat umetnika i prepoznatljivost na osnovu pristupa teserima i osećaju za kolorističke odnose  ili motivsku opredeljenost. Poznato je da kamen poseduje energiju i da svaka vrsta različito zrači i utiče na posmatrača. Otkrivanjem njegove lepote i tokova istovremeno otkrivamo i sjaj i svetlost kamena koji prepoznajemo kroz nesvakidašnje mozaičko delo.  
Ljiljana Subotić, autor Bijenala

ČETVRTAK, 10. MAJ U 19.00 (traje do 24. maja)

SREĆNA GALERIJA

Ciklus izložbi: Strip i ilustracija

izložba stripa i ilustracije
Milan Miletić rođen je 1950. godine u Lapovu. Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu 1975, a postdiplomske studije dve godine kasnije. Kao slobodan umetnik profesionalno se bavi slikarstvom. Dobio je više priznanja u zemlji i inostranstvu. Pored slikarstva bavio se ilustracijom i stripom. Po slobodnoj proceni uradio je oko 10.000 crteža (novinska ilustracija, ilustracije knjiga, strip), od čega oko 1.000 strip strana.
Krajem 1969. godine počeo je saradnju sa Politikinim zabavnikom, gde je pored ilustracija objavio i svoja prva dva kratka reklamna stripa – Astra i Sprint pepermint. Od ilustracija u ovom periodu, najozbiljniji mu je serijal Istorija oružja. Od 1971. godine počinje saradnju sa izdavačkom kućom Dečje novine iz Gornjeg Milanovca koja intezivno traje 21 godinu. Pored nekoliko hiljada ilustracija, u izdanju ove kuće realizovao je i oko 500 strana stripa.
Strip Damir na temu iz srednjovekovne Srbije, objavljen je u listu Bombaš, Dečje novine. Nakon tri kraća stripa (Do poslednjeg, Poručnik konjičke brigade i Crna kraljica) počinje sa crtanjem prvog serijala Kočiz, koji je objavljen u YU-stripu, a poslednja epizoda objavljena je u reviji Profil kao poseban album. Najduži serijal Larami radio je za Dnevnik iz Novog Sada. Ovaj klasični vestern po sopstvenom tekstu, a kasnije i po tekstovima Miodraga Milanovića, realizovan je u 16 epizoda i objavljen u Strip zabavniku. Epizoda Tragovi smrti objavljena je kao poseban album u boji, dok je devet epizoda ovog serijala objavljeno u francuskoj reviji Yuma 2002. godine. Za Forum iz Novog Sada radio je strip Knez Vojislav, a potom i četiri epizode Tarzana, licencni posao za inostranog izdavača. Vestern Divlji Bil, kasnije objavljen kao poseban album, crta za Male novine iz Sarajeva. Najambiciozniji i najbolji strip mu je Ratnici iz Arkone. Od predviđenih šest epizoda uradio je tri, objavljenih u listu Dečje novine.
Devedesetih godina radio je ilustracije za nemačkog izdavača Kelter, objavljene na naslovnim stranama pisanih vesterna. Ilustrovao je knjige za više izdavača, a najviše za BIGZ. U poslednje vreme vrši sređivanje arhive i pripremu za ponovno objavljivanje starih stripova.

UTORAK, 15. MAJ U 19.00

GALERIJA SKC

izložba crteža i digitalnih otisaka
„Neka ti svi ljudi koje sretaš budu žive slike onoga dobra i zla koje je u tebi. Zadržavaj se mislima i ljubavlju stalno na dobrim slikama, da bi i ti postao slikom dobra za braću svoju.“ Episkop Nikolaj Velimirović
U radovima pod imenom „Empatija odnos prema strancu“, modelu koji pozira, jeste pokušaj emocionalnog razumevanja teško bolesne i umiruće osobe. Vizuelizacija ovog razumevanja realizuje se u drugačijem mediju od „klasičnog“ crteža, koji je polazište i prva, direktna impresija.
U grupi radova pod imenom „Simpatija odnos prema sopstvu“, svojoj deci i roditelju (koji takođe umire) pokazuje se vidljivim kroz učitavanje njihovih likova u karakterističnim stanjima na crtačku studiju psihičkog i emotivnog stanja autora.
U trećoj grupi radova, pod imenom „Ljudskost“, u formi digitalnog otiska i višestruke ekspozicije, autor i istorijske ličnosti humanizma preklapaju se u ofsetu sugerišući prostornu i vremensku distancu. Preklapajući se i preplićući, svedoče o međusobnoj uzajamnosti i neraskidivoj međuzavisnosti ljudi prošlih i ljudi sadašnjih.
Srđan Šarović (Novi Sad, 1972), osnovne i master studije završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, univerziteta u Novom Sadu, smer novi likovni mediji. Nagrađivan je u oblasti dizajna, video produkcije, digitalne slike, novih likovnih medija. Osnivač i selektor filmskog festivala. Samostalno izlagao šest puta u galerijama sa umetničkim savetom. Učesnik slikarskih kolonija, lend-art projekata, grupnih izložbi u polju grafike, fotografije, slikarstva. Učesnik na međunarodnim festivalima kratkog metra. Objavljivan kompozitor i instrumentalista.
Članstvo u strukovnim udruženjima: SULUV, UPIDIV

SREDA, 30. MAJ U 20.00

GALERIJA SKC

Izložba Nova fotografija 9 predstavlja radove autora koji postavljaju ključna pitanja o izgledu i značenju medija. Publika ima priliku da se upozna sa radovima umetnika koji fotografiju koristi kao alatku za istraživanje i izazov. Učesnici istražuju prostore apstrakcije i reprezentacije kroz dokumentarnu ili konceptualnu praksu i podržavaju ideju da medij fotografije u svim svojim oblicima jeste moćno oruđe individualne umetničke ekspresije.
Prva izložba, Nova fotografija, organizovana je 2010. godine, čime je otvoren niz godišnjih izložbi iste koncepcije a ideja, kojoj ostajemo verni je predstavljanje radova koji zajedno u jednom prostoru pokazajuju snagu umetničke vizije u savremenoj fotografskoj praksi.
Učesnici Nove fotografije 9 su profesori fotografije Nove akademija umetnosti iz Beograda: Milan Aleksić, Vesna Mićović, Stefana Savić, Benjamin Beker i Tijana Pakić Feterman, prof. Jorg Winde (Politehnika Dormund, Nemačka) i prof. Brigitta Bauer (Umetnička Akademija Nimes, Francuska), kao i studenti fotografija Nove akademije umetnosti.

UTORAK, 22. MAJ U 19.00

GALERIJA SKC NOVI BEOGRAD

Izložba likovnih i primenjenih umetnika Novog Beograda

Izložbe koje se održavaju tradicionalno imaju kontinuitet zahvaljujući posebnoj privrženosti umetnika, ali i konstantnom prodoru novih mladih stvaralaca. Učestvovanje  na Majskoj izložbi za novobeogradske umetnike je posebna misija  kroz koju dokazuju svoju angažovanost na likovnoj sceni koristeći mogućnosti od klasičnih do novih tehnika, uz potpunu slobodu izražavanja. U vremenu mnoštva informacija, suština ovakvih izložbi je: likovno delo je tu i likovno delo daje informaciju bez manipulacija, nenametljivo, vibrantno i estetski uzbudljivo.

PETAK, 1. JUN U 19.00  (izložba traje do 15. juna)

SREĆNA GALERIJA

Ciklus izložbi: Strip i ilustracija

izložba stripa i ilustracije
Katerina Apostolska rođena je je 1978. godine u Skoplju. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti na smeru Slikarstvo sa grafičkim dizajnom u Skoplju 2001. godine. Tokom studija pokazala je veliko interesovanje za bavljenjem dečjom ilustracijom kao veoma kompleksnom likovna disciplinom. Polje njenog interesovanja, od tada do danas, vezano je za poetiku i tehnologiju digitalne umetnosti, kao i polje istraživanja o mogućnosti ilustrativnih sadržaja u okviru dizajna i novih medija.
Katerina Apostolska svoju karijeru započinje u Makedoniji u oblasti likovne umetnosti uzimajući aktivno učešće na brojnim izložbama i internacionalnim festivalima. U potrazi za novim iskustvima savremenih tehnologija, Katerina Apostolska magistrira i doktorira na interdisciplinarnim studijama za digitalnu umetnost na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Svoje sposobnosti i talenat potvrdila je u magistarskim i doktorskim završnim radovima koji su dobili potvrdu na međunarodnim izložbama i festivalima. Njen dosadašnji rad potvrđuje veliku motivisanost i ambiciju za bavljenje ilustracijom, karakter dizajnom i animacijom preko korišćenja simboličkih predstava i elemenata kao i uspešnost u transponovanju istorijskih i mitoloških figurativnih motiva. Njeni interdisciplinarni umetnički projekti oblikovani su u ritmično sekvencionalne animirane celine i uključuju digitalnu animaciju, digitalnu sliku, digitalni video, digitalni zvuk i interaktivnu multimediju.
Od 2007. godine do danas, intenzivno se bavi pedagoškim radom na univerzitetskom nivou. Sa svojim stečenim teorijskim i praktičnim znanjem kompetentno učestvuje u sistemu akademskog obrazovanja na svim ciklusima studija i preko mentorskog rada pomaže studentima da se oprobaju i usavrše u interdisciplinarnoj umetničkoj praksi i steknu najviša znanja o savremenim umetnostima i medijima.
Do sada je izlagala i učestvovala na značajnim umetničkim projektima u Skoplju, Ohridu, Bitolju (Makedonija), Parizu (Francuska), Bazelu (Švajcarska) itd.

ČETVRTAK,  21. JUN U 19.00 (izložba traje do 6. jula)

SREĆNA GALERIJA

Ciklus izložbi: Strip i ilustracija

Retrospektivna izložba originalnih radova jednog od najznačajnijih srpskih strip autora; autor izložbe: Miloje Mitrović
Brana Nikolić rođen je 1936. godine u Aranđelovcu. Bio je jedanaesto dete majke Radojke i oca Jaćima. Osnovnu školu završio je u rodnom gradu, a posle ondašnjeg šestog razreda upisao se na Likovnu akademiju, kao izuzetno talentovan crtač i najmlađi student Beogradskog univerziteta.
Prvo ozbiljnije ostvarenje Brane Nikolića bio je strip „Fudbalko“, objavljen 1963. godine u „Dečjim novinama“ i valjevskom „Poletu“. Kasnije se saradnja sa gornjomilanovačkim gigantom iz godine u godinu produžavala, i, naravno, nicali su novi junaci, nove epizode. Prvo je dečja, đačka srca osvojio „Mija Siledžija“, pa je na površinu izbio „Bendžo Kosta“. Tu su i „Mate Karate“, „Pastir Hotka“, „DžunglaĐole“, „Tarziko“ i drugi. Bio je urednik „Eks almanaha“, „Eureke“ kao i „Karavana“. Osim stripa, bavio se i pisanjem vesterna i romana o nindžama, pod raznovrsnim pseudonimima.
Profesionalno je radio kao novinar i karikaturista u listu „Napred“, u Valjevu, sve do penzionisanja. U Valjevu je pokrenuo i uređivao i čuveni strip list „Pingvin“. I danas crta stripove, slikovnice, radi ilustracije i karikature.
Tinejdžerske dane provodio je u kutovima parka Bukovičke banje - Risovačko groblje! Upravo ta atmosfera poslužila je kasnije Brani da stvori čuvenog Miju Siledžiju i Risovaču kao scenu pogodnu za svakojake doživljaje. U tom okruženju pojavljuje se Mija Siledžija, mudar, hrabar i vešt dečkić koga bi autor maštovito i spretno, u stihovima, oblikovao i vodio u uzbudljive i simpatične doživljaje. Nadimak Siledžija više je pristajao kao rima uz ime Mija.
Preko 40 godina Brana je bio saradnik „Dečjih novina“. Listajući odmalena „Politikin zabavnik“ sa nenadmašnim Diznijevim stripovima, Brana je nesvesno uzimao liniju i odraze crtanih junaka pa se to, samo uzgred, ogledalo u njegovim ranim humorističkim stripovima. Uz jedno takvo prisustvo diznijevštine, Brana je crtao stripove, slikovnice, bojanke, pa su se iznedrili, ali u svojstvenoj formi „Mija Siledžija“, „Crni kečevi na Bukulji“, „Otmica centarfora“ i mnogi drugi.
Brana se oprobao i u pisanju romana, naročito vesterna. Za „Forum“ iz Novog Sada odradio je preko dvadeset naslova o Doku Holideju, pod pseudonimom Frank Larami. Radio je i neke vesterne pod imenima Rej Kolons, Brandon Nik, Valsin Arb. Dodajmo i nekoliko nindža- romana pod pseudonimom Derek Finegan.
Osamdesetih godina „ušao“ je u biznis sa nemačkim izdavačem Džoom Vajnom, na projektu „Plave oči super zvezda“, u saradnji sa Slavišom Ćirovićem. Uradili su oko osam epizoda uz gomilu skica.
Na kraju, Brana tvrdi da je strip najlepše čovekovo detinjstvo. Godine dolaze, ali ljubav prema stripu traje.

SREDA, 30. MAJ U 20.00

GALERIJA SKC

Izložba Nova fotografija 9 predstavlja radove autora koji postavljaju ključna pitanja o izgledu i značenju medija. Publika ima priliku da se upozna sa radovima umetnika koji fotografiju koristi kao alatku za istraživanje i izazov. Učesnici istražuju prostore apstrakcije i reprezentacije kroz dokumentarnu ili konceptualnu praksu i podržavaju ideju da medij fotografije u svim svojim oblicima jeste moćno oruđe individualne umetničke ekspresije.
Prva izložba, Nova fotografija, organizovana je 2010. godine, čime je otvoren niz godišnjih izložbi iste koncepcije a ideja, kojoj ostajemo verni je predstavljanje radova koji zajedno u jednom prostoru pokazajuju snagu umetničke vizije u savremenoj fotografskoj praksi.
Učesnici Nove fotografije 9 su profesori fotografije Nove akademija umetnosti iz Beograda: Milan Aleksić, Vesna Mićović, Stefana Savić, Benjamin Beker i Tijana Pakić Feterman, prof. Jorg Winde (Politehnika Dormund, Nemačka) i prof. Brigitta Bauer  (Umetnička akademija Nimes, Francuska), kao i studenti fotografija Nove akademije umetnosti.

UTORAK, 5. JUN U 19.00 GALERIJA

SKC NOVI BEOGRAD

izložba crteža i slika
U kreativnom stvaranju subjektivna crta je važan činilac i odrednica ličnosti  umetnika. Kod ovo dvoje izuzetnih stvaralaca prepoznatljivog slikarskog idioma, pejzaž izbija u prvi plan slikarskog interesovanja. Dok Željko insistira na vernom prenošenju prikazanog, Snežana  se oslobađa dokumentarnosti  i svojim radovima dodaje dozu tajanstvenosti. Spontano reagujući na svakodnevicu, oštro i pronicljivo svojim slikarskim pristupom i ličnim pečatom specifičnog senzibiliteta otkrivaju nam nove svetove i zato se njihov likovni rukopis razlikuje od ostalih.

Ljiljana Subotić, ist. umetnosti

PETAK, 15. JUN U 19.00 

GALERIJA SKC NOVI BEOGRAD

izložba digitalnih radova
Milan Jovanović diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, 1980. na Katedri grafike oprema knjige u klasi Bogdana Kršića  i pismo u klasi prof. Stijepana Filekija. Učestvovao na 44 samostalne i grupne izložbe u zemlji i inostranstvu.
Izložbu čine 40 digitalnih radova štampanih na papiru koji su podeljeni u četiri celine: ciklus Sveti apostoli, ciklus Hristovo stradanje, ciklus Apokalipsa. Četvrta celina sadrži radove koji su autorova intima. Radovi su spoj „klasičnog“ likovnog izraza i savremenog digitalnog medija.

PONEDELjAK, 25. JUN U 19.00 

GALERIJA SKC NOVI BEOGRAD

izložba kolaža
„Radeći ove kolaže, tražila sam lični jezik kojim bih izrazila svoju reakciju na stvarnost koju ,proizvode’ mediji insistirajući na potrošnji kao idealu sreće. Sve je pretvoreno u robu i neko stalno pokušava nešto da nam proda. Ovu temu tokom godina obrađivala sam u različitim materijalima. Polazna tačka bio mi je čizkejk kao jedan od retkih kolača kod kojeg je akcenat  uvek na izgledu i koji se nalazi na neverovatno velikom broju fotografija u odnosu na druge, zbog čega mi deluje kao idealni simbol vremena koji  favorizuje prolazno, propadljivo, površno, ali vizuelno privlačno.“ / Milica Vuković

ČETVRTAK, 27 - 30. SEPTEMBAR

SKC, SVI PROSTORI

Izložbe i prateći program Festivala: 27. septembar - 12. oktobar

SREDA, 26. SEPTEMBAR  U 13.00  KLUB
PRES KONFERENCIJA SALONA STRIPA 2018.

ČETVRTAK, 27. SEPTEMBAR VELIKA SALA
19.00 · OTVARANJE IZLOŽBI SALONA    
20.00 · SVEČANO OTVARANJE SALONA/DODELA NAGRADA
19.00 - 21.00 · OTVORENO KOSPLEJ TAKMIČENJE ZA NAJBOLJI KOSTIM, NAJORIGINALNIJI IZBOR LIKA I NAJBOLJE DOČARAN LIK IZ SVETA STRIPA  / nagrade grafičke radionice EDGE ART, domaćih strip izdavača i organizatora festivala

MEĐUNARODNI SALON STRIPA je festival devete umetnosti kojeg, od svog osnivanja 2003. godine, organizuje i vodi Srećna galerija Studentskog kulturnog centra Beograd kao svoj redovni redakcijski program. Ovaj festival je manifestacija neprofitnog karaktera i predstavlja najmasovniji i najsveobuhvatniji strip projekat u Srbiji, i jednu od najznačajnijih smotri devete umetnosti u regionu.
Nakon niza pokušaja da strip, kao jedna od najplodonosnijih umetničkih disciplina u srpskoj kulturi, zaživi na oficijelnoj likovnoj i umetničkoj sceni, Studentski kulturni centar je, kao jedan od prvih aktera u toj inicijativi, uspeo da u svoj redovni godišnji program uvede sve pojavne oblike izražavanja devete umetnosti kao jednu od svojih strategijskih programskih ideja.
U proteklih šesnaest godina na Međunarodnom salonu stripa takmičilo se oko 2.000 strip autora iz 57 zemalja sveta. Od njih oko 700 u kategoriji takmičara do 15 godina, a u revijalnom delu programa gostovali su kako najeminentniji svetski autori tako i pioniri srpskog stripa kao laureati Specijalnog priznanja Salona za životno delo i doprinos srpskom stripu.
U naporima da se postigne potreban nivo kvaliteta programa, pripremanje svakog pojedinačnog festivalskog izdanja iziskivalo je ogroman rad i velika ulaganja. Da bi se Salon održao kao manifestacija međunarodnog renomea uprava SKC-a  na čelu sa direktorom Slavoljubom Veselinovićem, u ovaj festival počela je da ulaže znatna infrastrukturna i finansijska sredstva, uspevši ne samo da održi, već i da unapredi festival, a sve u želji da na međunarodnom nivou, na jednom mestu sabere neosporne kvalitete stripa, i kroz ovakav događaj, devetu umetnost udostoji elitističkog nivoa i zvanja, što ona sama po sebi to i zaslužuje.
Program ovogodišnjeg, 16. po redu, Međunarodnog salona stripa proteći će u znaku obeležavanja 50 godina od pokretanja popularnih strip edicija novosadskog Dnevnika - Zlatna serija i Lunov magnus strip, za koje možemo reći da su obeležile jugoslovensku i srpsku pop-kulturu od kraja šezdesetih do prve polovine devedesetih godina prošlog veka. S tim u vezi je na Salonu i profilisano gostovanje proslavljenog srpskog strip autora Miodraga - Mikice Ivanovića,  koji je za LMS i ZS ilustrovao oko 120 naslovnica (Veliki Blek, Zagor, Mister No, Kapetan Miki, Kit Teler). Radio u Dnevnikovom timu na licencnim izdanjima Velikog Bleka. Nacrtao oko 40 epizoda Nindže za Dečje novine iz Gornjeg Milanovca. Nacrtao  nekoliko epizoda YU Tarzana itd.
Tokom festivala, Mikica Ivanović će u više navrata potpisivati sveske i crtati junake LMS-a i ZS posetiocima programa Salona stripa 2018.
Predstavljanje plejade najznačajnijih Bonelijevih junaka, na Salonu nastavlja se predavanjem Zorana Đukanovića Ken Parker - strip koji je promenio prirodu vesterna i Boneli stripove i, zajedno sa Dušanom Mladenovićem, panel diskusijom o jubileju 70 godina legendarnog Teksa Vilera koji je, primera radi, u doba procvata špageti vesterna bio štampan u tiražima od blizu milion primeraka.
Uzimajući u obzir još jedan jubilej srpskog stripa - 60 godina stripa Nikad robom i 55 godina istoimene edicije, uredništvo Salona stripa priredilo je retrospektivnu izložbu do sada neizlaganih i neviđenih strip radova Desimira Žižovića Buina (1920 - 1996), kome će ove godine izdavačka kuća Dečje novine Dositej i opština Gornji Milanovac, na Salonu stripa u SKC-u, posthumno dodeliti nagradu Srećko Jovanović.
Gostovanje Tonija Fejzule, španskog strip autora i profesora (rođenog u Beogradu), koji već nekoliko godina radi za čuvenu izdavačku kuću Dark Hors, i program animiranih filmova oskarovca Mihaela Dudok de Vita u redakciji Andrijane Ružić jesu ekskluzivitet programa ovogodišnjeg Salona.
Osim svoje retrospektivne izložbe i predavanja, Toni Fejzula će se beogradskoj publici predstaviti i svojim novim albumom Dead Inside koji je ovom prilikom za našu čitalačku publiku prevela i objavila beogradska izdavačka kuća System Comics.
Posebno izdvajamo i film posvećen sudbini strip autora Veljka Kockara, velike nade predratnog srpskog stripa, Poslednja avantura Kaktus Bate, u režiji Đorđa Markovića, a po ideji Aleksandra Zografa, kao remek-delo domaće dokumentarno-animirane filmske produkcije.
Međunarodni salon stripa SKC Beograd se svake godine, tradicionalno, održava u periodu od četvrtka do nedelje, tokom poslednje sedmice septembra. Zvanični program 16. salona stripa biće realizovan od 27. do 30. septembra 2018. godine u svim prostorima SKC-a. Izložbe i prateći programi festivala trajaće do 12. oktobra 2018. godine. Svi programi su besplatni i profilisani za posetioce svih uzrasta.
Dobro došli u SKC na naš najveći festival devete umetnosti!

Miki Pješčić, urednik Salona stripa

GOSTI SALONA STRIPA:
TONI FEJZULA (Španija)

Već nekoliko godina Toni Fejzula radi za Dark Hors na serijalima koje pišu Džon Arkudi i Grek Ruka. Pre toga radio je na brojnim stripovima i ilustracijama na evropskom tržištu, naročito u sferi animacije. Radio je na pozadinama za više španskih animiranih serija i filmova, poput Legende o El Sidu (2003). Tvorac je SF albuma Central Zéro (Solej, 2003, scenarista Aleks Nikolavič) i jedan od tvoraca serijala Nefilim (Delkur, 2004, scenarista Miroslav Dragan)

Fejzula je radio naslovnice za serijal Ktulu (2010) i učestvovao je kao saradnik na serijalu Veil (Dark Hors, scenarista Grega Ruka). Potom je, 2015. godine, radio na jednoj celovitoj priči o Lobsteru Džonsonu (The Glass Mantis, sa Majkom Minjolom i Džonom Arkudijem), kao i na krimi serijalu Dead Inside sa Arkudijem, čiji je prvi broj objavljen u avgustu 2016. Trenutno radi na još jednoj grafičkoj noveli za Planetu, strip adaptaciji knjige Patria, bestselera Fernanda Aramburua,
Često radi naslovnice za serijal Rumble Džona Arkudija, Dejvida Rubina i Dejva Stjuarta koje objavljuje Imidž. Nedavno je sa Brajanom Azarelom sarađivao i na jednoj kratkoj priči za Šok antologiju koju objavljuje Afteršok. Rođen je u Srbiji, a trenutno živi u Barseloni.

MIKICA IVANOVIĆ (Srbija)
SRPSKI MIKELANĐELO

Miodrag Ivanović Mikica rođen je 1959. godine u Srpskom Miletiću gde je završio i osnovnu školu. Srednju građevinsku školu završio je u Novom Sadu. Za strip se zanima od malih nogu. Prve radove koje smatra značajnijim uradio je već sa 15 godina, dok je 1976. godine nacrtao više strip tabli, uglavnom sa vestern tematikom. Četiri godine kasnije, po povratku iz vojske, javlja se na konkurs za strip crtače u novosadski Forum. Tu je upoznao mnoge tada aktuelne crtače, između ostalih i Dudu Vukojeva, sa kojim je veliki prijatelj. Već na samom početku otkupljene su mu neke kratke priče koje, nažalost, nikad nisu objavljene. Zatim sreće Branislava Kerca i počinje da radi korice za Dnevnikova izdanja Velikog Bleka i Zagora, a potom i za ostale junake, poput Mister Noa i Kita Telera. Zatim se, 1981. godine, uključuje u ekipu domaćih crtača koji crtaju licenciranog Velikog Bleka. Prva epizoda koja mu objavljena je Lažni grof (Lunov magnus strip 741). Nacrtao ih je ukupno dvanaest: osam su objavljene u LMS, jedna u Almanahu br. 8, dok tri nikad nisu štampane. Za Zlatnu seriju i LMS ilustrovao je oko 120 objavljenih naslovnica, neke od njih zajedno sa svojim rođenim bratom Pekom, takođe strip crtačem.
Uradio je i deset epizoda stripa Džoni Denser po scenariju Dude Vukojeva. Ni ovaj strip nikad nije ugledao svetlost dana. Zatim sledi saradnja sa Dečjim novinama. Za njih je Mikica nacrtao oko četrdeset epizoda stripa Nindže. Takođe je uradio i nekoliko epizoda YU Tarzana.

Nažalost, rat na prostorima Balkana udaljava Mikicu iz sveta umetnosti. Većina naših crtača odlazi u inostranstvo, dok se Mikica posvećuje građevini. Ipak, ne zaboravlja slikarstvo i povremeno radi velike murale i zidne reklame koje su, svaka za sebe, posebno umetničko delo. Zbog brzine kojom oslikava zidove dobio je i nadimak srpski Mikelanđelo. Po završetku ratnih godina Mikica se polako vraća stripu. Osvaja nagrade na nekoliko strip konkursa i počinju da stižu pozivi za razne strip festivale: Makarska, Niš, Sombor, Beograd…
Ove godine, na veliki jubilej Zlatne serije, ne smemo zaboraviti Mikicu koji je ostavio veliki pečat baš u ovoj ediciji.

Ilija Mirović

VELJKO KRULČIĆ (Hrvatska)

Veljko Krulčić (1962. Pula) profesionalni je novinar, izdavač i istoričar stripa. Svoj prvi tekst o stripu objavio je kao gimnazijalac, 1979. godine. Od tada do danas intenzivno se bavi popularizacijom stripa - piše; priređuje tematske i samostalne izložbe u Hrvatskoj i inostranstvu; producira i piše scenarija za dokumentarne filmove o strip autorima; učestvuje na strip-festivalima, okruglim stolovima, seminarima, simpozijima. Kustos je velikih retrospektivnih izložbi Hrvatski strip 1867 - 1985, (Muzejski prostor, Zagreb, 1985) i Jugoslavenski strip 1866 - 1986, (Pariz, 1986.) Utemeljio je nagradu Najbolji jugoslavenski strip godine koju je od 1984. do 1988. dodeljivao zagrebački nedeljnik Polet. Inicijator je nagrade za životno delo u području hrvatskog stripa Andrija Maurović, koju od 2009. godine dodeljuje udruženje Art 9. Uredio je tematski broj časopisa Istra (6/7 za 1986) u celini posvećen domaćem stripu.

Autor je više strip-monografija, među ostalima Hrvatski posleratni strip, Maurović, Put u obećanu zemlju, itd. Prvi je dobitnik strukovne nagrade Fra-Ma-Fu (1986) za poseban doprinos razvoju stripa u Jugoslaviji. Pokretač je i urednik više strip-biblioteka: Maurović, Bolja prošlost, Klasici hrvatskog stripa, Fra-Ma-Fu i Strip i stripologija. U svojstvu priređivača/urednika pripremio je brojne albume i knjige stripa, od Andrije Maurovića i Valtera Neugebauera do Žarka Bekera, Borde Dovnikovića, Frane Gotovca, Alberta Kinerta, Nedeljka Dragića, Željka Lordanića itd. Kao prijatelj i kolega Zdravka Zupana (1950 - 2015), jednog od najtemeljnijih i najautoritativnijih stručnjaka za strip na ovom području, Krulčić je  priredio i uredio knjigu MAUROVIĆ - LOBAČEV - JULES - SULIĆ u izdanju zagrebačkog udruženja Art 9 u svojoj biblioteci Strip i stripologija. Radi se o knjizi eseja, studija, kritika, izdavačkih recenzija i istorijsko-bibliografskih tekstova o stripu, njegovim tvorcima i junacima, s područja bivše Jugoslavije koje je Zdravko Zupan napisao u razdoblju od ranih 80-ih godina prošlog veka do svoje smrti, Knjiga sadrži i opsežnu fotomemorabiliju, jedinstveni fotografski „album“ kao višedecenijsku hroniku strip događaja.

PROGRAM FILMA I ANIMACIJE:
ANDRIJANA RUŽIĆ: ELEGANTNI I VANVREMENI FILMOVI MIHAELA DUDOK DE VITA (Holandija), predavanje / projekcija filmova

Mihael Dudok de Vit (1953, Abkaude, Holandija) reditelj je, animator i ilustrator koji živi i radi u Londonu. Režirao je četiri kratkometražna animirana filma: Čistač Tom je izašao 1992, a Monah i riba 1994. godine. Ova živahna animirana priča o monahu koji opsesivno, očajnički pokušava da ulovi ribu, donela mu je svetsku popularnost i brojne nagrade. Između svakog nezavisnog filma uradio je veliki broj televizijskih reklama, što mu je pomoglo da savlada tajne vizualne efikasnosti.
Svojim najpoznatijim filmom Otac i kći (2000) osvojio je sve najprestižnije nagrade (između ostalih i Oskar Američke akademije) na svim najvažnijim međunarodnim festivalima na kojima je prikazan u takmičarskoj konkurenciji. Istoričar animacije Đanalberto Bendaci ga svakako nije bez razloga okarakterisao kao „vrhunski autorski film“. Dudokov četvrti po redu, a inače prvi apstraktni film, Aroma čaja (2006), naslikan čajem i u ritmu muzike jednog od Concerti Grossi kompozitora Arkanđela Korelija, liči na neku vrstu formalne i konceptualne pripremne metafore za njegov prvi igrani film, Crvena kornjača (2016), čiji su glavni producenti Gibli Studio, Prima Linea i Vajld Banč. Ovaj kontemplativni, sublimni film bez dijaloga i sa propratnom muzikom koja ga obeležava, nanovo nas vraća na razradu tema kojima se režiser neprestano bavi: čežnji, intenzivnoj žudnji, smrti.

Dudok de Vit je ponosan na svaki svoj kadar, bilo da je namenjen njegovom nezavisnom filmu ili TV reklami. Na njegovoj lestvici vrednosti i pristupu radu nema razlike između uzvišenog i popularnog umetničkog dela. Svi njegovi filmovi imaju umetničke karakteristike gotovo renesansnog kvaliteta, a svaku fazu animacije dugo promišlja preko storiborda. Prepoznatljivost njegovih filmova odlikuje se posebnim tajmingom, delikatnom paletom boja i tretiranjem senki, odsustvom dijaloga i propratnom muzikom, smislom za perspektivu, sveprisutnim melanholičnim pejzažima i njihovim dinamičnim linijama kao i duhovnim, meditativnim sadržajima. Svaki njegov film je dugo promišljano kinematografsko savršenstvo. Mihael takođe piše i ilustruje knjige za decu i predaje animaciju na umetničkim akademijama u Engleskoj i širom sveta. Andrijana Ružić
Filmovi za projekciju: MONAH I RIBA, 1994. (6’ 22’’); OTAC I KĆI, 2000. (8’ 30’’)

SPECIJALNE NAGRADE I PRIZNANJA:

SPECIJALNO PRIZNANJE ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU
(Komisija za dodelu priznanja za doprinos srpskom stripu: Slobodan Ivkov, predsednik; Milosav Pješčić, član komisije; Aleksandar Uzelac, član komisije)
Dobitnik: ALEKSA GAJIĆ (1974), Beograd

Aleksa Gajić (Beograd, 1974) jeste srpski stripar, poznat i u svetu, dok je najviše prisutan na francusko-belgijskoj sceni. Autor je animiranih filmova, ilustrator i karikaturista. Diplomirao je 1998. godine na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u klasi profesora Rastka Ćirića, sa prvim diplomskim radom u istoriji srpskog stripa i našeg univerziteta koji je bio - strip. Taj kolorni stripski album Technotise nastao je po scenariju Darka Grkinića. Od 1996. godine Gajić je stalni saradnik nedeljnika Politikin zabavnik, a od 2000. godine, posle izlaganja na Salonu stripa u Angulemu (Francuska) u okviru srpske selekcije, počinje da radi za francusku izdavačku kuću Soleil. Postao je crtač serijala Bič Božiji, u kojem je  prema scenarijima Valeri Manžen objavio 6 kolornih albuma. Oni su stekli ogromnu popularnost u Francuskoj i Srbiji, a prevođeni su u SAD-u i u još šest zemalja.
U Srbiji je, osim njih, Gajić u nekoliko izdanja objavio i dorađeni album Technotise, po čemu je kasnije kreirao i režirao prvi samostalni srpski dugometražni animirani film Tehnotajz: Edit i ja. Osim toga, Gajić je autor i nekoliko kratkometražnih animiranih filmova, od kojih su najzapaženiji Uspon i pad umetnosti, a najpopularniji je spot za veliki muzički hit Buđav ‘lebac srpske grupe S.A.R.S. Autor je još nekoliko muzičkih i ekonomsko propagandnih spotova. Objavio je i intimne zbirke kratkih, formalno inovativnih stripova (U šrafovima, Skrepbuk, Pljosnati strip), a u uglednim srpskim galerijama izlagao je oko 40 unikatnih strip-objekata (Čudnovati stripovi, Premotavanje), o kojima se malo zna u inostranstvu. U okviru grupnog projekta i serije albuma Linije fronta, autor je i nekoliko izuzetnih naslovnih strana i originalnih kratkih stripova o srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu 1914 - 1918. Ilustrovao je knjige i časopise, sarađujući sa mnogim izdavačima i dizajn-studijima. Značajne rezultate postigao je i baveći se samostalno grafičkim dizajnom (pamfleti, pozivnice, novinski oglasi i reklame, kalendari, plakati).
Imao je više samostalnih i grupnih izložbi u našoj zemlji. Često je nagrađivan, a nekoliko puta za stripske inovacije i na ovom Salonu: 2011. za Kameni strip, a 2012. za Premotavanje (ujedno i Grand Prix Salona). Smatra se jednim od naših najeminentnijih umetnika uopšte i svakako najznačajnijih domaćih stripara. Rezultat obnovljene saradnje sa francuskom scenaristkinjom Manžen jesu dva albuma nove serije Drako: Trinaesta horda i Maglina Zmije. Gajićev srpski izdavač System Comics ih je krajem 2017. godine objavio za domaću čitalačku publiku, ali objedinjene u jedan impresivan tom. Sa Kristofom Bekom kreirao je monumentalni Kartago (Carthago). Živi i radi u beogradskoj opštini Zemun.

Slobodan Ivkov

SREĆKO JOVANOVIĆ - NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE DEČJE NOVINE DOSITEJ I OPŠTINE GORNJI MILANOVAC:
Dobitnik (posthumno): DESIMIR ŽIŽOVIĆ BUIN (1920 -1996), Gornji Milanovac

Desimir Žižović Buin bio je srpski strip autor i ilustrator. Bavio se slikarstvom, izradom etiketa, industrijskim dizajnom, zanatskim poslovima i skulpturom. Družio se sa slikarom i profesorom Božom Prodanovićem, a pre Drugog svetskog rata imao je priliku da obiđe umetničke ateljee Tome Rosandića, Mila Milunovića i Mihaila Petrova, kasnije njegovog mentora za upis na Akademiju za primenjene umetnosti u Beogradu.  Drugi svetski rat Buin provodi u štabu JVuO đenerala Dragoljuba Mihailovića, gde je radio kao ilustrator i grafičar za vojni list Ravnogorski borac. Nakon naredbe kralja Petra II Karađorđevića da se svi pripadnici JVuO stave pod upravu Josipa Broza, Buin se priključuje partizanima i izvesno vreme radi u propagandnoj ekipi, tzv. Umetničkoj zadruzi Đorđa Andrejevića Kuna koji će pokušati da ga pošalje na Sremski front. Nakon proživljenih užasa građanskog rata i kolonizacije u Banat 1947. godine, Buin četiri godine kasnije podnosi molbu za upis na Akademiju za primenjene umetnosti u Beogradu. Na nju biva primljen, ali ubrzo napušta studije i vraća se u zavičaj.
U Dečjim novinama prisutan je od njihovog osnivanja krajem 1956. godine, kao ilustrator, autor enigmatskih zadataka i stripa. Njegovi rani stripovi vezani su za srpsku istoriju, narodne pesme i pripovetke: Kraljević Marko i Musa Kesedžija, Aždaja i carev sin, Nemušti jezik, Ćela, Ptica devojka, Poslednji osvetnik, Magelan, Rudnička ofanziva, Pevac Peca i Pijuko, Mali Vlada i rođak iz grada... Međutim, nakon što je JNA optužila postojeće stripove za „antipatriotizam“ i išla dotle da je javno, preko svojih novina, pozvala izdavače da rade na objavljivanju stripova na teme partizanske narodno-oslobodilačke borbe, to se moralo shvatiti kao naređenje koje će u Dečjim novinama, igrom slučaja i zahvaljujući Buinovom talentu, rezultirati u do danas neprevaziđeni izdavački poduhvat - strip serijal Mirko i Slavko. Bio je to najpopularniji strip u SFRJ sa tiražima od skoro 300.000 primeraka po broju, po kojem će se, između ostalog, 1973. godine snimiti istoimeni igrani film.
Prvo objavljivanje stripa o dečaku Mirku, pekarskom šegrtu, kojem će se kasnije, posle  „pogibije“ junaka Boška, priključiti Slavko, desilo se 1958. godine, u 23. broju Dečjih novina kao prvi nastavak stripa pod nazivom Nikad robom. On će u Dečjim novinama izlaziti sve do 1960. Za lik Mirka, Buinu je poslužio njegov sin Dragomir, a za lik Slavka, čuveni srpski fudbaler i golgeter Slobodan Santrač.
Strip se iz Dečijih novina prebacuje u novopokrenutu ediciju Nikad robom, gde prva sveska sa Mirkom i Slavkom izlazi 1963. da bi od 1969. godine i počev od 195. broja, sama edicija bila posvećena jedino ovom stripu sve do njenog gašenja 1970. Pored Buina, najznačajniji srpski strip autori tog perioda su vizuelno uobličavali priče o Mirku i Slavku da bi konačno 1979. usled hiperprodukcije i pada kvaliteta došlo do gašenja serijala. Buin će i nakon toga napraviti nekoliko obrada starih epizoda i čak naslikati za Tik-Tak definitivno poslednju epizodu pod nazivom Potera.
Buin je bio prvi crtač Dečjih novina i ostao im je veran, kao matičnoj kući, bez obzira na mnoge primamljive ponude koje je dobijao. Preminuo je 1996. u Beogradu, a sahranjen je u rodnom selu Gornji Branetići.

Miki Pješčić

Stručna komisija u sastavu: Slobodan IVKOV, presednik, Vasa PAVKOVIĆ i Pavle ZELIĆ, dodelili su Salonova priznanja najboljim domaćim izdavačima za 2017/18. godinu, i to:
PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2017/2018:
dobitnik: SYSTEM COMICS, Beograd

PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2017/2018:  dobitnik: BESNA KOBILA, Beograd

OBELEŽAVANJA JUBILEJA SRPSKOG STRIPA:

- 140 GODINA ČASOPISA STARMALI  I GOLUB
- 120 GODINA SRPSKOG PIGMALIONA
- 80 GODINA BIG BENGA STRIPSKIH ČASOPISA I PRVOG SUDSKOG SPORA
- 75 GODINA ČASOPISA MALI ZABAVNIK
- 60 GODINA STRIPA NIKAD ROBOM I 55 GODINA EDICIJE NIKAD ROBOM
- 50 GODINA ZLATNE SERIJE  I LUNOV MAGNUS STRIPA
- 45 GODINA PRVOG SRPSKOG FILMA PO STRIPU
- 20 GODINA INTERNET ČASOPISA STRIP VESTI
- 20 GODINA BALKANSKE SMOTRE MLADIH STRIP AUTORA  U LESKOVCU
- 10 GODINA ČASOPISA STRIPOLIS

KONKURS 16. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA:

Žiri u sastavu: Maja VESELINOVIĆ, strip autor i ilustrator; Željko PAHEK, strip autor i ilustrator; Boban Savić GETO, strip autor i ilustrator; Igor KORDEJ, strip autor i Aleksandar ZOGRAF, strip autor, dodeliće 27. septembra 2018. godine, na svečanoj ceremoniji otvaranja Salona, sledeće nagrade: Grand Prix,  nagradu za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika, Nagradu za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika, Nagradu za najbolji scenario, Nagradu za najbolji crtež, Specijalnu nagradu žirija za inovaciju u strip umetnosti, kao i Nagrade žirija u kategoriji takmičara do 15 godina: Mladi lav, Specijalnu nagradu žirija za najbolju ideju, Specijalnu nagradu žirija za zreo i maštovit izraz i Specijalnu nagrada žirija za najmlađeg autora.

IZVOD IZ PROGRAMA SALONA:

ZORAN  ĐUKANOVIĆ,  DUŠAN  MLADENOVIĆ: 70 GODINA TEKSA VILERA, predavanje
Scenarista Đanluiđi Boneli i crtač Aurelio Galepini kreirali su Teksa Vilera 1948. godine. Teks je izrastao u legendu, najdugovečniji strip čiji tiraži dominiraju Bonelijevom produkcijom u Italiji. I dan-danas, ovaj vestern se primarno objavljuje kao crno-beli strip, onako kako tvrdi ljubitelji stripa obožavaju.

Početkom šezdesetih, u doba procvata „špageti“ vesterna, Teks se štampao u blizu milion primeraka. Teksova harizma sazdana je na paradoksu. U svom liku, on je sjedinio i pomirio mitski antagonizam kauboja i Indijanaca. Rendžer je, poverenik za indijanska pitanja i poglavica plemena Navajo. „Snažan, odan, nepogrešiv strelac, neprijatelj predrasuda i diskriminacije“, Viler je, međutim, sklon da zanemaruje pravila i često koristi manje dozvoljena sredstva da bi sprečio zločince. U epizodama se pojavljuju i stvarne istorijske ličnosti kao što su Buč Kasidi i Sandens Kid, Bufalo Bil, general Kaster, Džeronimo, Kočiz. Pored klasičnog kanona pojavljivanja u sveskama, od 1988. izlazi i Veliki Teks na velikom formatu i duplo većeg obima, čime su otvorena vrata blagom „revizionizmu“, složenijim pričama i slobodnijoj vizuelnoj naraciji, čime se Teksov univerzum širi. Za pisanje novih epizoda brinu proslavljeni scenaristi Mauro Bozeli i Klaudio Nici. Na Teksu se u međuvremenu oprobala čitava legija crtača uključujući najpoznatija svetska imena i smatra se posebnom čašću biti pozvan za učešće u ovom mega projektu epskog pripovedanja.

Zoran Đukanović

MIKICA IVANOVIĆ, SLOBODAN  IVKOV,  DUŠAN MLADENOVIĆ, ILIJA MIROVIĆ:  50 GODINA OD POKRETANJA  POPULARNIH  EDICIJA ZLATNA SERIJA I LUNOV MAGNUS STRIP

U veoma kratkom roku na početku 1968. godine, izdavač Dnevnik (i matični dnevni list se tako zvao, a i danas izlazi) iz grada Novog Sada pokrenuo je, pored mnogih drugih serija, dve stripske edicije. One su obeležile jugoslovensku pop-kulturu nešto kraće od 45 godina (prvo su se 1992. otcepile Hrvatska i Slovenija), a srpsku sve do 1993. i 1994, kada su ugašene. Prvo se januara 1968. na 128 strana pojavila Zlatna serija, sa nosećim stripom, “konfekcijskim” vesternom engleske kompanije Kistoun Pres pod naslovom “Četiri obračuna” U svesci su bile tri priče, od kojih je druga (Džejn Gardner) savremena avantura u prašumi sa gerilcima, i što je još važnije, prvi put sa do danas jednim od najpopularnijih likova Teksom Vilerom. Ne znam zašto je na poleđini korica u najavi bio i lik Supermena. On je davno pre toga izlazio u drugim srpskim novinama za mlade, a u Zlatnoj seriji ga nikada nije bilo. Urednik je bio Mitar Milošević, koji je pod pseudonimom Frederik Ešton već pisao, možda u Jugoslaviji najpopularniju seriju palp-romana Lun, kralj ponoći. U broju 13 pojavio se drugi, još popularniji heroj - Zagor! Do kraja izlaženja, koje je 1993. godine sa brojem 1103. takođe zaokružio Teks Viler u epizodi Pod nadzorom, menjali su se žanrovi i autori, ali su ipak dominirale priče sa mestom radnje SAD, no kreirane od evropskih autora, prvenstveno italijanskog studija Serđa Bonelija. U martu je objavljen prvi broj, po svim dimenzijama duplo većeg, ali čak dva i po puta skupljeg stripa iz edicije Lunov Magnus strip (naziv mi je zauvek ostao nerazjašnjen). Naslov sveske je bio Tajna zlatnog rudnika, a sadržavao je više crtanih i pisanih priča. LMS je prvo izlazio tromesečno, od br. 8 mesečno, od br. 22 polumesečno... No, cena je, ne samo za mene i mog oca, čitaoca i finansijera, u početku bila previsoka: 5 dinara u odnosu na 2 din. za “Z.S.” i 1 dinar za Crtane romane ili Politikin zabavnik, nedeljnik koji je takođe pre okruglo 50 godina, januara 1968. prešao sa velikog novinskog formata i klasične “olovne” rotacije, još od osnivanja 1939, na pun ofset-kolor i njuzmagazinski oblik. Tržište i kupovna moć su uslovili kompromis: da se već od broja 5 format “L.M.S.”-a smanji na nivo “Z.S.”, ali da obim bude 192 strane, a cena 3 dinara. Zbog malog prodatog tiraža br. 4 Blago Crvene planine, kao i omiljenog lika Zagora, ta sveska je danas ex-YU kolekcionarski “zlatni gral” koji dostiže astronomske cene. Zamalo da i “L.M.S.” postigne 1000. broj, ali je edicija ugašena 14. jula 1994. sa brojem 997. I u njoj je dominirala produkcija Boneli.     
Slobodan Ivkov   

Više informacija na:
www.salonstripaskc.rs,
www.facebook.com/comicsfest,
www.instagram.com/salon_stripa_skc_belgrade/
www.twitter.com/SalonSkc
srecnagalerija@gmail.com

PROGRAM  SALONA

ČETVRTAK, 27. SEPTEMBAR
15.00 – 22.00 KLUB / BERZA STRIPA
19.00 / OTVARANJE IZLOŽBI SALONA 2018.
SREĆNA GALERIJA / KONKURS 2018 - izložba nagrađenih radova
MALA SALA / KONKURS 2018 - izložba najuspelijih radova
GALERIJA / TONI FEJZULA (Španija), retrospektivna izložba gosta Salona
VELIKA SALA / IZ ISTORIJE SRPSKOG STRIPA - DESIMIR ŽIŽOVIĆ BUIN (1920 - 1996), retrospektivna izložba. Autor postavke: Miki Pješčić
NOVI PROSTOR / MIKICA IVANOVIĆ (Srbija), retrospektivna izložba gosta Salona. Autor postavke: Ilija Mirović
GALERIJA CIRKUS / ALEKSA GAJIĆ - DOBITNIK PRIZNANJA ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU, dokumentarna izložba
19.30 / KOSPLEJ SALONA 2018.
20.00 VELIKA SALA / CEREMONIJA SVEČANOG OTVARANJA SALONA I DODELA NAGRADA

PETAK, 28. SEPTEMBAR
11.00 – 22.00 KLUB / BERZA STRIPA
17.00 VELIKA SALA / ZORAN ĐUKANOVIĆ: KEN PARKER - STRIP KOJI JE PROMENIO PRIRODU VESTERNA I BONELI STRIPOVE, predavanje
18.00 VELIKA SALA / TONI FEJZULA (Španija): DEAD INSIDE, promocija albuma gosta Salona, System Comics, Beograd, 2018.
19.00 GALERIJA / TONI FEJZULA (Španija): DEAD INSIDE, potpisivanje albuma
19.00 VELIKA SALA / VELJKO KRULČIĆ (Hrvatska): ZDRAVKO ZUPAN: MAUROVIĆ-LOBAČEV-JULES-SULIĆ, promocija knjige tekstova Zdravka Zupana, Art 9, Zagreb, 2018.
20.00 VELIKA SALA / POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE, dokumentarno-animirani film o Veljku Kockaru

SUBOTA, 29. SEPTEMBAR
11.00 - 22.00 KLUB / BERZA STRIPA
13.00 - 15.00 NOVI PROSTOR / KLUB / MIKICA IVANOVIĆ: POTPISIVANJE SVEZAKA I CRTANJE JUNAKA LMS I ZS POSETIOCIMA SALONA
16.00 VELIKA SALA / JOVAN GVERO: NS STRIP VIKEND, promocija festivala
16.30 VELIKA SALA / STRIPOLIS BR.10, promocija strip magazina, Kulturni centar Zrenjanin, Srbija
17:30 VELIKA SALA / MODESTY STRIPOVI, promocija izdavača (Prezentacija novih i planiranih knjiga: Migelančo Prado, Đorđe Lobačev, Nikola Mitrović-Kokan)
18.30 VELIKA SALA / TONI FEJZULA (Španija): STORYTELLING - JERARHIJA I PRINCIP RAZLIKE, predavanje
19.30 VELIKA SALA / 50 GODINA EDICIJA LUNOV MAGNUS STRIP I ZLATNA SERIJA, govore: Mikica IVANOVIĆ, Slobodan IVKOV, Dušan MLADENOVIĆ, Ilija MIROVIĆ
20.30 NOVI PROSTOR / MIKICA IVANOVIĆ: POTPISIVANJE SVEZAKA I CRTANJE JUNAKA LMS I ZS POSETIOCIMA SALONA

NEDELJA, 30. SEPTEMBAR
11.00 - 22.00 KLUB / BERZA STRIPA
16.00 VELIKA SALA / PRIZNANJE SALONA ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2017/2018: SYSTEM COMICS, BEOGRAD, promocija izdavača
17.00 VELIKA SALA / ZORAN ĐUKANOVIĆ, DUŠAN MLADENOVIĆ: 70 GODINA TEKSA VILERA, predavanje
18.00 VELIKA SALA / MILAN MILETIĆ: KONJANICI, promocija knjige
19.00 VELIKA SALA / PRIZNANJE SALONA ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2017/2018: BESNA KOBILA, BEOGRAD, promocija izdavača
20.00 VELIKA SALA / ANDRIJANA RUŽIĆ (Italija): MICHAEL DUDOK DE WIT (Holandija) - ANIMIRANI FILMOVI, predavanje / projekcija filmova (MONAH I RIBA, 1994, 6’ 22’’ / OTAC I KĆI, 2000, 8’ 30’’)

Međunarodni salon stripa zadržava pravo izmene i dopune programa. Radno vreme galerija tokom trajanja programa Salona je 10.00 – 20.00.

ČETVRTAK, 6. SEPTEMBAR U 19.00

GALERIJA SKC

IZLOŽBA UMETNIČKE GRUPE DIMENZIJA

Pitanje koje izložbom „Kraj i početak“,  umetnici postavljaju sebi i publici jeste pitanje stvaralačke volje, tj. dilema o početku i stvaranju. Da li je volja opredeljenje ka početku ili je volja opredeljenje ka kraju? Ako je volja zasićenje onda je reč o kraju, ako je rađanje nove ideje iz zasićenja, onda je to početak. Šopenhauer je podelio svet na volju i predstavu rekavši: „Svet je moja predstava i moja volja.“ Pod predstavom podrazumevajući subjekat, objekat (koji je naspram subjekta)  i prostor. Početak i kraj postoje samo u tom svetu predstave u kome su subjekat i objekat u korelaciji, nastaju i nestaju zajedno u odnosu na prostor.  Volja je druga polovina sveta – ona je stvar po sebi, transcedentalna, bezdimenzionalna, izvan mogućnosti saznanja.  Ona je ono što jeste – metafizičko Ja i kao takva može se spoznati kroz samosvest.  Radovi ovih pet umetnika otvaraju pitanja smisla i granica savremene skulpture, koja danas sežu u oblast prostornih instalacija, eksperimenta i angažovane umetnosti.
Izložba obuhvata dela u mediju skulpture kao i crteže, slike i kolaže koje pružaju opsežniji uvid  o stvaralačkom procesu i interesovanjima autora. Zastupljeni su različiti materijali i način obrade od tradicionalnih kao što su kamen, drvo, metal preko plastike, kompozitnih materijala do čokoladnih bombonica. Inovativnost u upotrebi vajarskog medija i izražajnih mogućnosti skulpture čini izložbu izrazito dinamičnom i uzbudljivom za posmatrača, dok jedinstveni stvaralački postupak otkriva intimno tumačenje stvarnosti svakog autora ponaosob.
Grupu čine: IVANA MILEV, MIODRAG ROGAN, MILORAD PANIĆ, PETAR SIBINOVIĆ i MILORAD STAJČIĆ, pet umetnika, koji su po vokaciji vajari, ali stvaraju podjednako u različitim medijima. Iako nastupaju zajedno, njihovo stvaralaštvo reflektuje raznolikost izraza i  autorskih poetika.  Zajednički je  odnos prema prostoru – idejnom, fizičkom i društvenom, a cilj grupe Dimenzija je da deluje kao pulsirajući organizam koji istražuje, ispituje, beleži, transformiše, neprekidno se razvija.

K. Marinković

SREDA, 29. AVGUST U 19.00 

GALERIJA SKC NOVI BEOGRAD

izložba slika
Snežana Lukić diplomirala je 1988. na FPU u klasi prof. Božidara Džmerkovića (katedra grafike), a 2003. magistrirala u klasi prof. Aleksandra Dodiga. Od 1988. do 1991. bila je stipendista Republičke fondacije za mlade talente.
Prezentovani radovi kreću se od strogo reprodukovanih tekstova, do slobodno komponovanog slovnog znaka, kao nezavisnog oblika. Tekst je korišćen asocijativno, a znak podređen principima teorije forme. Ćirilično pismo je neiscrpna inspiracija za sve vrste eksperimenata. Ideja „sve je dozvoljeno“, kao i primena stečenih iskustava iz oblasti slikarstva i grafike, i kako objediniti doživljaj savremene poezije, mudrih misli, jevanđelja, molitvi - jeste kreativni prostor u kome su nastali navedeni radovi. Osnovna ideja je bila da se dostigne harmonija između pisma, teksta i ostvarene teksture. Cilj ostvarenog rada je i očuvanje nacionalnog identiteta koji jeste lestvica ka univerzalnom - opštem (sve iskustvo ovog sveta dato nam je kroz pismo, slovo, oblik).

Snežana Lukić

UTORAK, 11. SEPTEMBAR U 19.00 

GALERIJA SKC NOVI BEOGRAD

izložba grafičkih znakova
Novak Demonjić Ozrenski  (1966), studije slikarstva završio  na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu 1991. godine, a postdiplomske studije na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 1994. godine. Na Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci zaposlen je od njenog osnivanja 1998. godine. Trenutno je u zvanju vanrednog profesora za predmet slikanje i crtanje. Član je ULUS-a od 1996. godine.
Aktivno se bavi grafičkim dizajnom (realizovao na desetine grafičkih znakova i  desetine knjiga). Osvojio dve prve nagrade na konkursima za grafički znak (Opština Šavnik, Firma Beman, Beograd). Znakove je objavljivao u časopisu Kvadart, a sa tridesetak znakova zastupljen je u više izdanja monografije Znakovito. Bavi se i likovnom esejistikom.

PONEDELJAK, 24. SEPTEMBAR U 19.00 

GALERIJA SKC NOVI BEOGRAD

izložba slika
 „Slikam ljude, ali ne klasične portrete, nego stanja i raspoloženja u kojima se nalazimo. Tako da su to pre delovi ličnosti ili osobine, a ne portreti konkretnih osoba. Raspoloženja su uglavnom dočarana ekspresivno bojama, tj. kontrastom ili komplementarnošću. Ja verujem da smo unutra negde isti, isti nam je centar ličnosti i svi prolazimo kroz razne faze u životu. Trudim se da uhvatim trenutak promene i našeg ogledanja jednog u drugima. Pa tako u krajnjoj individualnosti, dotičemo univerzalno, opšte, ono što nam je zajedničko. Kao što se stalno ogledamo jedni u drugima, prenoseći delove sebe u druge, tako se nadam da se možemo ogledati u mojim slikama.“ / Tijana T. /
Tijana Tomić (1971, Beograd ) diplomirala je na FPU 1996. Član ULUPUDS-a od 1997. sa statusom samostalnog umetnika.

TRAJE DO 12. OKTOBRA

Broj pristiglih radova na konkurs : 334
Broj učesnika: 377
Broj zemalja iz kojih su radovi stigli: 25

Zemlje iz kojih su radovi stigli na konkurs:

Bosna i Hercegovina (12), Bugarska (9), Crna Gora (15), Estonija (1),
Filipini (1), Hrvatska (12), Italija (4), Japan (1), Kanada (1), Kina (3), Mađarska (4), Makedonija (21), Moldavija (2), Poljska (7), Portugal (1), Rumunija (3), Rusija (10), Slovačka (1), Slovenija (2), Srbija (259), Turska (1), Ukrajina (1), Urugvaj (2), Uzbekistan (3), Vijetnam (1)

Žiri:

Maja Veselinović, strip autor i illustrator
Boban Savić Geto, strip autor i illustrator
Željko Pahek, strip autor i illustrator
Igor Kordej, strip autor
Aleksandar Zograf, strip autor.

REČ ŽIRIJA ILI - NE KRASI NAGRADA DELO VEĆ DELO NAGRADU

Nezavisno od toga da li je umetničko delo ovenčano nagradom, njegova umetnička vrednost uvek ostaje ista. S nagradom to nije slučaj. Nagrada je onoliko vredna koliko su vredna dela kojima je dodeljena. Potrebne su godine da bi se ugled jedne nagrade izgradio i samo jedan pogrešan izbor da bi se taj ugled urušio.
Ukoliko se složimo da će i ovogodišnje nagrade otići u prave ruke, autorima čestitajte na njihovim ostvarenjima, a žiriju na nagradama. Jer, dostignuća autora su njihova dela, a nagrade su delo žirija. Žiri se, dakle, još jednom našao u nezahvalnoj prilici da upoređuje ono što se ne da porediti i meri ono što je nemerljivo. U ime žirija čestitam svim učesnicima na njihovim ostvarenjima. Zahvaljujući njima, ovaj Salon već šesnaest godina okuplja i raduje brojne autore i ljubitelje strip umetnosti.
Na kraju, voleo bih da podsetim na nešto što ću ponavljati kada god mi se za to ukaže zgodna prilika jer smatram da je to veoma važno: Umetnost nije takmičarska disciplina. Jedina osoba s kojom se istinski stvaralac takmiči je on sam; dostignuća jednog umetnika ne obezvređuju napore njegovih kolega na način na koji se to dešava u sportu; umetnici nisu konkurenti, već saborci u zajedničkoj borbi za lepotu; u toj borbi nema poraženih ni pobednika već samo dobitnika. A dobitnik je svako ko je učestvovao u stvaranju lepote, a još i više onaj ko je u prilici da u toj lepoti uživa.

Nekoliko reči o ovogodišnjim dobitnicima nagrada: Šesnaesti po redu Salon stripa SKC obeležen je rekordnim brojem domaćih i inostranih učesnika, kao i rekordnim brojem radova. Iz 25 zemalja prispelo je čak 334 rada. Spisku zemalja dosadašnjih učesnika ove godine pridružio se i Vijetnam.
Grand Prix ovogodišnjeg salona dodeljen je Đorđu Miloviću za strip Ružičasto za početnike. Ovaj strip donosi nam poetizovanu priču o relativnoj prirodi takozvane stvarnosti. Milovićev svet dočaran je osobenim, veoma prefinjenim likovnim rukopisom.
Nagradu za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika dobila je Iva Grueva. Njen strip Formula uspeha krasi jednostavna, topla i plemenita poruka. Iva se poslužila nenametljivim, ali izrazito pitkim narativnim stilom kakav se iz neznanog razloga sve ređe sreće u savremenom strip pripovedanju. Nagrada za najbolji crtež dodeljena je za strip Maestralna Marija, Ive Atoski. Autorka se uhvatila u koštac s kompleksnim crtačkim zahtevima, primenjujući iskustva likovne grafike. Za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika proglašen je strip Zamka, Bojana Milojevića. Ovaj strip na neobičan način harmonizuje svesno projektovani nesklad. Priča je protkana vešto balansiranim apsurdom i propraćena ekvivalentnim grafičkim stilom.
Stripu Div junaci Nebojše Vasilića dodeljene su dve nagrade, za najbolji scenario i Specijalna nagrada za inovaciju. To je nostalgična priča sa otrežnjujućim epilogom, vođena sigurnom rukom stripskog pripovedača. Iako je u svojoj osnovnoj crtačkoj postavci zasnovana na tradicionalnom jeziku stripa, autor se u završnoj izradi poslužio kompleksnim zanatskim postupkom, netipičnim za ovaj medij. Planovi prizor polja razvrstani su po dubini, nalik na pozorišne kulise. Zbog nemogućnosti da se ovaj kvalitet sačuva u štampi, likovna galerija nametnula se kao prirodno stecište ovog ostvarenja.

B. S. Geto

KONKURS 2018 – NAGRADE

NAGRADE ŽIRIJA:

∙ VELIKA NAGRADA SALONA (GRAND PRIX):
Đorđe Milović, Srbija, “Ružičasto za početnike”

STRIPOGRAFIJA Đorđa Milovića: Autor ove stripografije tvrdi da ne zna odakle dolazi, pa, samim tim, ni kada je uistinu rođen, i odavno se čudi onima koji tvrde da znaju, ako ništa drugo, kada i gde su rođeni.

Rano je napustio školu, u potrazi za zemljom Slobode, i, na tom putu, nekim volšebnim modelima saznanja, otkrio svoju neodlučnost, kolebljivost i podvojenost na onog koji crta i onog koji piše svoja iskustva sveta i svetovnog zabeležio je u, do danas, sedam objavljenih strip albuma, redom: Ono što tražim, SKC Novi Sad & SKC Beograd, 2003; Grbe u vrtu, SKC Novi Sad, 2004; Nasilje za početnike, SKC Novi Sad, 2008; Crvena trava, Komiko, Novi Sad, 2010; Drugim očima, Omnibus, 2011; Vadisrce, Modesty Stripovi, 2012; i Sveti duh i voda, Komiko, Novi Sad, 2014. Prošle godine je, za francuskog izdavača Delkur objavio album Crvena konjica, prema istoimenom ostvarenju Isaka Babelja, za koji je scenario napisao Žan Pjer Peko. U perodu između 2003-2006, na programima radio Novog Sada, neposredno posle ponoćnih vesti, kreirao je nesvakidašnju radio emisiju Zona 9.

Poslednjih godina piše tekstove koje sam ilustruje za portal P.U.L.S.E. Njegova najnovija zbirka priča pod naslovom U ime napretka već nekoliko godina čeka dan kada će biti obznanjena onoj javnosti koja drži do svoje opšte kulture u kojoj je strip odavno zauzeo ulogu nevidljive umetnosti.

Za sebe često voli da kaže da je ostao zatočenik post buntovničkog i revolucionarnog vremena sedamdesetih, kada je strip u Francuskoj, Španiji i drugim zemljama Evrope i sveta dobio mnogima neočekivanu formu kratke priče koje su na radikalan način dovodile u pitanje a često i napuštale prilično okoštale žanrovsko-tematske obrasce popularne strip serijalizacije.

Svoja strip ostvarenja kao i tekstove, nalik esejima, ponekad naziva onoliko mišljenjem koliko i pevanjem.

U ovom vremenu okamenjenog kapitalizma i dirigovanih zadovoljstava pseudo-individualizma, u kojem je čovek preinačen nanovo u zupčanik sve ubrzanije mašine tehnološkog progresa, strip, kao i svaka duhovna vrednost i kulturno dobro, asimilovan vladajućim društvenim poretkom, samim tim, svakodnevno gubi moć da svojim anesteziranim savremenicima govori jezikom koji svesno protivreči postojećim modelima, dakako, hronično bolesne stvarnosti.

Nedavno mi je u poverenju rekao da zemlju Slobode još nije uspeo da nađe, ali zemlju obmane i privida, da ne kaže baš laži, redovno posećuje u svojim tragalačkim naporima, a svoje uvide i dalje beleži na samo njemu svojstven način.

Đorđe Milović, izvod iz teksta

∙ NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG STRIP JEZIKA:
Iva Grueva, Bugarska, “The Formula of Success”

∙ NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA:
Bojan Milojević, Srbija, “Zamka”

∙ NAJBOLJI SCENARIO:
Nebojša Vasilić, Serbia, “Div junaci”

∙ NAJBOLJI CRTEŽ:
Iva Atoski, Srbija, za rad “Maestralna Marija”, po scenariju Ivane Nešić, Srbija

∙ SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI:
Nebojša Vasilić, Srbija, “Div junaci”

NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA:

∙ MLADI LAV:
Tijana Dabić (2005), Srbija, “Pobuna u šumi”

∙ SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU:
Drina Opačić, Srbija, “Miško i Dlakavi”

∙ SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ:
Mateja Milojević (2005), Srbija, “Lale & Klempa”

∙ SPECIJALNE NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐE AUTORE:
Lara Cimerman (2012), Srbija, “Igra jednoroga”
Marko Lekić (2012), Srbija, “Moji heroji”
Mihailo Jovančević (2012), Srbija, “Život Svetog Save u slikama”

NAGRADE PRIJATELJA SALONA:

∙ NAGRADA STRIPOTEKE:
Senka Milutinović, Srbija (crtež), Marko Šerer, Srbija (crtež & kolor), po pesmi Žaka Prevera, “Kako naslikati portret ptice”

∙ NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE SYSTEM COMICS:
Milosav Ostojić, Srbija (scenario & crtež), Saša Arsenić, Srbija (kolor), “Vojnici iz bajke”

∙ NAGRADE IZDAVAČKE KUĆE DARKWOOD:
Ivan Đurović, Srbija (scenario), Miodrag Jovanović, Srbija (crtež & kolor), “Vuk”
Nađa Tiodorović (2006), Srbija, “Zmaj Ognjeni Vuk”
Jelena Krkajlić, Srbija, “Shattered dreams”

∙ NAGRADA KNJIŽARE DELFI:
Senka Milutinović, Srbija (crtež), Marko Šerer, Srbija (crtež & kolor), po pesmi Žaka Prevera, “Kako naslikati portret ptice”

∙ NAGRADA IZDAVAČKIH KUĆA MAKONDO I BELI PUT:
Viktoria Sorokina, Estonija (scenario), Malika Vještica, Srbija (crtež), “Secret Admirer”

∙ NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE BESNA KOBILA:
Predrag Bačkonja, Srbija, “Visitor”

∙ NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE MODESTY STRIPOVI:
Tomislav Košta, Hrvatska, “Korak neba”

∙ NAGRADA ČASOPISA STRIPOLIS:
Gențiana Dumitrașcu, Rumunija (scenario, crtež & kolor), Andrei Dumitrașcu, Rumunija (crtež), “Gigi & Katerina / A Fragile Love tale + our buildings diary”
∙ NAGRADA KLUBA KOLEKCIONARA "S" I MALE PRODAVNICE RETKOSTI: Maša Milosavljević (2002), Srbija, “The Dragon Guardian”
∙ NAGRADA STRIPARNICE KEN STRIPOVI:
Denis Krajačić (2003), Srbija, “Jedna savremena priča iz Grčke mitologije”

∙ NAGRADA KNJIŽARE ALAN FORD:
Pavle Zelić, Srbija (scenario), Nenad Cvitičanin, Srbija (crtež & kolor), “Nisam mali”

∙ NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE FORMA B:
Mladen Mirović, Srbija (scenario), Đorđe Lukić, Srbija (crtež), “Neverend”

ČETVRTAK, 25. OKTOBAR U 19.00 GALERIJA SKC

(traje do 9. novembra)

Izložba fotografija
Goran Zlatković je rođen 1972. godine, u Beogradu, gde živi i radi. Na završnoj je godini master akademskih studija vizuelnih umetnosti – fotografije na Evropskom univerzitetu, na Novoj akademiji umetnosti u Beogradu u klasi prof. dr Milana Aleksića. Između ostalog, fotograf je magazina „Diplomacy&Commerce“, saradnik fotograf magazina „Glorija“ kao i magazina „Lepota i zdravlje“. Zvanični je fotograf sledećih ambasada u Beogradu: Kanade, Brazila, Argentine, Belgije, Libana; kao i Muzičke omladine Beograda, Muzičke škole „Josip Slavenski“, KK Radnički Beograd itd. Učestvovao je na više grupnih izložbi u Beogradu, Kragujevcu, Novom Pazaru... Imao je dve samostalne izložbe fotografija  Očigledno i nevidljivo u Domu vojske u Beogradu i Više od žurnalizma u SKC Novi Beograd.
Prevashodno se bavi reportažnim fotografijom o čemu Vesna Mićović, profesor, dekan Nove akademije umetnosti u tekstu pod nazivom „Reportaža kao umetnost“, a povodom  njegove poslednje izložbe navodi: „Ipak jedna oblast u fotografiji odoleva promeni a to je reportaža. Verovatno joj u tome pomažu uslovi u kojima nastaje, a to su teme, redakcije, urednici pa i sami fotografi. Mogli bismo da zaključimo da je to oblast koja stoji na stabilnoj poziciji realnosti i dokumenta i ne trpi lične kreacije već po samoj svojoj svrsi mora da bude odraz u ogledalu.  Međutim, postoje autori koji kao Goran Zlatković vide izazov u onim temama i oblastima od kojih bi svako rado pobegao. To upravo dokazuje ova izložba koja smelo prikazuje kako je moguće reportažu ili fotografiju kao otisak realnosti pretvoriti u umetnost.“
Na izložbi u Srećnoj galeriji u 2018. godini biće predstavljeni najnoviji radovi Gorana Zlatkovića, sasvim drugačije umetničke poetike – estetike detalja i minimalizma.