PETAK, 15. JANUAR GALERIJA SKC NOVI BEOGRAD
izložba mozaika, crteža i slika
Katarina Ognjenović (1988. Beograd) smer za konzervaciju i restauraciju kulturnih dobara završila je 2006. godine u srednjoj Umetničkoj školi „Tehnoart“ u Beogradu. Visoku školu strukovnih studija Beogradsku politehniku, upisala je 2008, odsek grafički dizajn. Diplomirala je 2013. iz predmeta pismo. Na Fakultetu likovnih umetnosti završava master studije slikarstva 2017. u klasi prof. Dobrice Bisenića. Izlagala je na više grupnih izložbi i dobitnik je nagrade za studiju na Fakultetu likovnih umetnosti 2013. Na VIII i IX Bijenalu mozaika dobija priznanja za izuzetan rad.
„Lik (portret) je zbog svoje izuzetne kompleksnosti i intrigantnosti oduvek okupirao moju pažnju. Obilno bogatstvo sadržaja u strukturi jednog portreta, večita je inspiracija umetnicima za stvaranje. Unutrašnja strana kao temelj jednog portreta, predmet su mog likovnog istraživanja. Likovi koje prikazujem obično su izmešteni izvan konkretnog prostora i vremena ili u slučaju ikone, narativa, kako bih osvetlila njihovu nematerijalnu bit.“
Nikola Ivanović (1991. Beograd) završio je Školu za dizajn 2011. godine i iste godine upisao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti. Osnovne akademske studije završava 2014, a master studije 2017. godine. Izlagao je na više grupnih izložbi slikarstva i ilustracije u Srbiji.
„Priložene slike urađene su kao tematsko istraživanje žanr slikarstva XVII veka, a fokus je na mrtvim prirodama i elementima enterijera. Pored postupka slikanja višeslojnim glazurama koje su koristili stari majstori, predmet fascinacije predstavljaju mi i ornamentalne prostirke koje su slikali posvećenošću kakva se danas retko sreće. Radovi su rezultat izazova, testa istrajnosti, koji sam postavio sebi da bih otkrio koliko je potrebno vremena i koncentracije da se reprodukuje kompleksna forma bogata ornamentima poput persijskih tepiha koji su dominantni elementi na radovima. Postoji izvesna nostalgija za vremenom u kome je tempo života dozvoljavao višemesečni rad na slici ne većoj od kuhinjske pločice.“
Radovi Katarine Ognjenović i Nikole Ivanovića objedinjuje studiozan pristup motivu kroz ispitivanje kako sopstvenih granica, tako i same tehnike mozaika i uljanog slikarstva. Sopstvena granica na polju istrajnosti u ostvarivanju vizije sa jasnim estetskim ciljevima ogleda se u prefinjenom i minucioznom pristupu dela.